Opet sam te sanjala...

Ta noć prekrila je grad,

Kao i svaka druga u prvi mah,

Nije bila, podarila mi je čudesan san,


Ta noć saterala me je uza zid,

Iz očiju izmamila mi suze,

Probudila mi secanje,


Prošle su godine, bez tvojih pozdrava,

Prošli su dani, bez zvuka tvojih koraka,

Što ih je više , manje je osmeha,


Setila sam se,

Imala sam jednog prijatelja,

Imala, ali ne i zaboravila...

Ogledalo sveta

Svaka hartija stara su pisma neposlata,

Pozutela, umrljana suzama, ljubavna,

Nekome sretnijem upucena,


Svaka muska kosulja stara je senka,

Nekog dragog muskarca,

Od koga sam bila ostavljena,


Svaka tuzna, gola krosnja,

Slika je promrzlog tela,

Usamljenog,gladnog zagrljaja,


Uvek ce biti ociju onih,

Koji ce u svetu videti bezbroj nijansi tuznih,

I umesto lepih lica, bezbroj zgrcenih i ruznih

Priča o NJOJ...

Hodala je korakom lakim,

Izmedju jave i sna i bila je sasvim,

Život i smrt činila je jednakim,


Godinama već živela je na ivici,

Progonili su je snovi neostavareni,

Svi su se zvali isto kao i TI,


Plavetnilo neba beše joj sve bliže,

Korak sve lakši, kratak je put do večnosti,

Ako ti kaže ''kreni'' , nemoj je pratiti,


Tama je postala, nekako nežna , nekako blaga,

Ne postoji sutra, već samo juče i sada,

Došao je trenutak kada je prestala da se nada,


Visoko na nebu, zvezda jedna je pala,

U nebo vinula se duša mučena,

Tugom lomeljena, nikada voljena,


Jutrom hladnim, prolomio se vrisak,

Čovek jedan primi saučešće i čvrsti ruke stisak,

A masa , radoznala, ispusti težak uzdah,


Negde daleko ,ona se nasmeši,

Poslednji pozdrav uputi nedoživljenoj sreći,

Hladni vetar zaledio je kosti,

Povorci tužnoj što je tog jutra na put isprati...

Ljubav jedina

U pustoj noći stiže me sećanje,

Tiho, primiče mi se,

Budi uspomenu na jednu mene i jednog tebe,


Vidim sliku jednu previše dragu.

Vidim tebe i mene u našem raju,

Nasmejane ,srećne , nesvesne da smo sve bliže kraju,


Pitanja sama od sebe padaju sa usana,

Gube se u mraku, ostaju bez odgovora,

Dok telo mi drhti, željno toplog zagrljaja,


Pred umornim očima stvara se još jedna slika,

Mog uplakanog,a tvog bezizražajnog lika,

Da zaboravim, ne mogu nikada,


Danas, daleka si, nepoznata osoba,

Verujem, srećna i nasmejana,

Danas, za tebe sam samo jedna u nizu uspomena,

Danas si i dalje moja ljubav jedina...

Tišina

Osluškujem noć ,

Nešto bi mi rekla,

Na usnama joj leži tajna velika,


Posmatram tišinu,

Naizgled bez oblika,

Posmatram gospodaricu mog prostora,


Osluškujem senke ,

Mimioliaze me,

Plešu oko mene, penju se i silaze,


Na usnama držim prst,da ne pokvarim noćnu idilu,

Zapravo lažem, daleko od grudi držim ruku,

Jer u njima sam zarobila jednu ranjenu dušu,


Ponesena žarom noćne igre,

Na grudima držim ruke prekrštene,

Glasa nemam, a od bola bih da vrisnem,

U večnost bih  da pobegnem od tišine

Izgubljeni raj

Primiče mi se osećaj taj,

Da bliži se još jedan kraj,

Da vrednujem zlato koje gubi sjaj,


Opet ista slika,

Dva , umorna, bezizražajna lica,

Pogledi koji beže, plaše se neizbežnog susreta,


Opet ista priča,

Reči lake, izgubljena je njihova težina,

Previše su puta pale sa mojih i tudjih usana,


Primiče mi se osećaj taj,

Da bliži se još jedan kraj,

Poslednji put pogledću naš izgubljeni raj...

Praznina

Presusila je poslednja kad nade,

Da ozivecu one dane,

Vedre i nasmejane,


U meni utihnili su nemiri,

Pospani su osecaji,

Pokreti su usporeni,


Pogled luta po toj prasini,

Glas se gubi u beskrajnoj tisini,

Pokoravam se praznini

Zelje

Saplicem se o zaboravljene reci,

Mirise i snove,

Saplicem se o nesto cega vise nema, a bilo je moje


Tumaram kroz mracne hodnike,

Neke cudne senke tuda me progone,

Vidim li ja to nekad ljude voljene?


Cesto dugo govorim, al' ne cuje niko,

U tisini reci najbolje zvuce,

Dok srce u grudima ludacki tuce,


Presretnu me nekad neke zelje stare,

Nekad tako lepe, nekad tako bajne,

Presretnu me, neostvarene ,napustene i jadne,

Mom sagovorniku...

Lutam ulicom srušenih snova,

Zastanem na zgarištu  neostvarnih želja,

I odlazim u dom tužnih uspomena


Pod mojim koracima sneg šušti

Ne prija mi taj zvuk, samo me dodatno rastuži,

Oko mene je tišina,a sa nekim bih da govorim,


Želim ti reći...Duge su ove noći,

Posebno oni sati kada se sobom nadjem oči u oči,

Praznoga srca, priznam sebi da niko neće doći,


Želim ti reći...Tmurna su ova jutra,

Koja počinjem umorna,

Jer iza mene je još jedna noć besana,


Želim ti reći...Ma, ko si bre ti?

Što slušaš me ,pažljivo, u tišini?

Ima li te ,ili ja ludim?

Želim ti reći...Volela bih da postojiš....

Volim ovu pesmu....

Samoća

Tanka nit noćas spaja nas

Sam si ti , sama sam ja

To nas povezuje i rastavlja


Medju nama protiče more tišine

Oboje ,ljubomorno čuvamo svoje istine

O nama otkrile bi previše


Priznajem, sve ovo je bez svrhe

Ja ostaću ovde, ti ćeš sutra biti negde

Sasvim drugačiji nego kad si pored mene


Svesna sam, trenutka da ćeš otići

I duboko u sebi potisnuti one noći

U kojima si samnom uživao u samoći

Pesme za snežne dane :)

Lepota samoce

ANDOR ZULLICH VON ZULLBORN  ''Usamljeni vuk''

Nadežda Petrović ''Nebo nad Srbijom''

Klod Mone

Vreme praznika

Spokojna tišina stvorena za snove

One skrivene i slatke

Spokojna tišina u meni budi nemire


Utihnulo je sve, zaspao je grad

Na nebu leluja mesec mlad

Negde si srećan sad


Noćas svet je pust

Pred istinom tom telo mi drhti kao na vetru prut

Sve što želim je da mi neko do tebe pokaže put


Spokojna tišina budi mi sećanja

Na ona naša, srećna vremena

Stižu me , vreme je praznika 

Zlocin i kazna

Fjodor Dostojevski



''Ima susreta,cak sa potpuno nepoznatim ljudima za koje pocnemo da se interesujemo vec od prvog pogleda ,nekako odjednom,neocekivano pre nego sto ijednu rec progovorimo.'' 


''...Otplakali malo,pa se navikli. Na sve se podlac covek navikava.''



''...A Razumihin je, mada ga je opazio ,prosao pored njega ne zeleci da uznemirava prijatelja.''

Pokojnikova kuća

Kapiju masivnu od gvoždja, niko ne otvara

Tu više svet ne svraća,

To je pokojnikova kuća,


Zimi ,njoj se ne može prići,

Jer niko stazu do nje ne krči,

Godinu celu niko u njoj ne živi,




Prozore drvene niko ne otvara,

Unutra miriše na prošla vremena,

I uvek je tišina,


U kući toj stvari niko ne pomera,

Sve ostalo je na istom mestu kao onog dana,

Kad jedna duša je tu ispuštena,




Noću, njome koračaju senke,

Besne što za njihov mir ne gore sveće

Očajne što su zaboravljene,

Volite li da se kockate sa djavolom?

Sokak

Postoji jedan strmi sokak,

U ovom trenutku od njega me deli samo korak,

Zatvaram oči i tamo sam za trenutak,


Postoji jedan strmi sokak,

Najlepši je u proleće

Kad miriše na lipe i jorgovane


Postoji jedan strmi sokak,

U kom dremaju kuće,trošne i skromne

U kojima stanuju neke srećne osobe,


Postoji jedan strmi sokak,

Naizgled poput svih drugih običan,

U tom sokaku ja sam odrasla,


Postoji jedan strmi sokak,

U jesen ispuni ga miris pečenog kestena,

U leto prepun je dečijeg žamora i smeha,


Postoji jedan strmi sokak,

Retko njime danas koračam,

Al' mu se često u snovima vraćam