У драми Краљ
Бетајнове срећемо три женска лика , три носиоца различитих идеја.
Францку, кћер једног од главних јунака Кантора, Нину
његову братаницу и Хану , Канторову жену.
Францка и Нина су ,осим крвним сродством у овој
драми, повезане и љубавним троуглом : Макс, један од главних јунака, је
заљубљен у Францку која је заручена ,а Нина је заљубљена у њега .
Францка и Хана у овој драми представљају страхове и
слутње. Посебно Францка, која отворено и сасвим реално исказује своје страхове.
У другом чину, када говори са Францом , својим заручником отворено му каже да
му ништа не може дати осим страха и жалости , јер ништа друго нема. Францкин
лик је представљен као лик реалне особе, која чврсто стоји на земљи , жудећи ,
попут сваког људског бића за срећом. Францкини страхови и слутње су сасвим
реални и извесни.
Нина, Канторова братаница, представљена је као
помало иреална и недефинисина. Она је носилац идеје чежње у овој драми.
Заљубљена је у Макса, искрено га воли, спецефичном врстом спиритуалне љубави .
Приказана , како стоји на прозору ,обасјана месечином , чекајући Макса да се
појави. Нина је јунакиња ноћи, она сања , буди се, у сновима је прогони очева
смрт ,за коју је крив нико други него њен стриц Кантор. Нинина судбина је
запечаћена : Кантор је одлучио да је пошаље у манастир. У први мах може се
претпоставити да је стриц одлучио да је пошаље у манастир , јер сања злочин за
који је он одговоран. Ипак, у Нином лику се обједињују фаталност и зла коб , и
само је питање тренутка када ће се то манифестовати на друге. Сама чињеница да
је она предодређена да се замонаши , да буде лишена улоге жене и мајке ,
наговештава фаталност њеног лика. Она је трагична јунакиња , која мора отићи
далеко од Бетјанове како је не би својом кармом уништила. Она потпада под власт
неких виших, мрачних сила, називају је болесном , слути Максову смрт о чему и
говори Францки ноћ пред одлазак у манастир. Њен лик наговештава проклетство
Бетјанове, све лоше догађаје који ће задесити овај дом и људе у њему. Она
чезне: за Максом и за својим личним миром. У Максу види свог спаситеља , види
прекретницу , некога ко ће стати на пут Канторовим злоделима и прекинути
проклетство.
У трећем чину драме Краљ Бетјанове клупко се размотава, Кантор убија Макса, и страхови
Францкини постају јасно исказани, она жели отићи и о томе говори свом оцу. Она
је носилац врлине,али њен страх надјачава њену врлину. И ако је реалније
приказана него Нина , она је уплашено и слабо биће , које се препустило вртлогу
судбине. Она остаје у Бетјановој, у дому свога оца, прећутно се мири са тиме да
је он убио Макса . Она , против своје воље остаје у свету кога се гади, и
постаје његов део , захваљујући своме страху.
У завршном чину , сам Кантор говори да '' ко има шта
да ми пребаци , нека говори и нек се не куцне самном ''...У овој реченици
садржана је судбина Канторове жене и кћери, Хане и Францке. Обе, и ако не
подржавају Канторов систем вредности, повинују му се и постају део његовог
света . Кантор је макијевелистички јунак, обасјан негативним сјајем. Ипак, ако
је за утеху, Канторови противници које безпуркулузно уништава нису бољи од њега
,нити довољно јаки да му се супроставе . Хана , осуђује убиство Макса, не
дозвољава оцу убици да додирује њихова два сина у једном тренутку, и кућу
назива проклетом. Разлику у њеном гледишту видимо , ако упоредимо причу о
радниковој жени из другог и из трећег чина. У другом чину , Хана говори мужу да
разговара са том женом , јер неће она увек да је тера. Она је Канторова сенка и
пратиља , слуга злог господара . У трећем чину, њен лик се другачије
развија,јер она понавља речи радникове жене '' ...проклет био ти и твоја
кућа...''. Ханин лик није довољно развијен, већ на крају драме ,она се враћа у
своје првобитно стање , наставља да послужује Канторове госте и да буде симбол
мучења и трпљења. Францка, остаје у дому свога оца , и поред све жеље да се
супротстави злу ,она из својих страхова му се поклања. Канторови противници су
слабији од њега ,а савезници како слабији, тако и покварени ,поткупљиви и лоши. Једино, Нина носи у себи снагу и
судбину особе које би могла уништити Кантора. У Нинином лику садржана је
судбина Кантора. Кроз њене снове антипицира се зло које ће задесити Бетјанову,
кроз њену личну несрећу осликава се несрећа сваког лика појединачно. Њеним
одласком у манастир, далеко од Бетјанове, ствари се привидно враћају у нормално
стање , Кантор наставља да суверено влада светом око себе , јер нема више
противника који ће га плашити и против кога не познаје оружије којим би се
борио. Нина у сваком смислу одудара од света око себе , представљена је као
више, изабрано биће, коју лоша судбина није претворила у негативну јунакињу
жедну крви и освете . Она се плаши , као и Францка , али њени страхови нису
усмерени ка људима и догађајима око себе , већ ка оностраном ,из кога долазе
поруке упућене злочинцима , које она преноси.
Женски ликови у драми Краљ Бетјанове , може се слободно рећи, нису довољно окарактерисани
, већ доприносе потпунијој карактеризацији главних ликова Макса и Кантора. Ипак,
и ако наизглед носе споредне улоге, ове јунакиње су носиоци важних порука и
симбола ове драме. Кроз њих, читајући дело схватамо трагедију оних који трпе, и
оних који владају . Све што се ''трпи'' прераста у тиранију ,а сви који
''трпе'' постају робови. Наизглед , први су у надређеном,а други у подређеном
положају,а заправо и једни и други су несрећни и беспомоћни да се изборе против
себе самих.
Нема коментара:
Постави коментар