Zvezdana

Još jedno varljivo veče promicalo je kroz njen život. Boje , tamne i nedoukičive , smenjivale su se na nebeskom svodu. Prelepe. Čudese . Tajnovite. Svaka nijansa budila je po neku uspavanu nadu. Tamo, na istoku sijala je mala, srebrnasta zvezda. I ako visoka , ogrnuta tamnim plaštom noćnog neba, činilo joj se da bi samo jedan pokret ruke i bio dovoljan da je zgrabi i sačuva  za sebe , zauvek. Zauvek- čudno zvuči.
Da uhvati tu malu, srebrnkastu zvezdu ,šta bi učinila sa njom? Da li bi je čuvala , poput najvećeg bogatstva ,skrivenu daleko od očiju alavoga sveta koji bi je pokušao ukrasti? Ili, bi je ponosno stavila na čelo, poput ukrasa, poput oredena i bez imalo straha pokazala svima? Ni sama nije znala. U njenim dubokim očima, boje ponoćnog neba , skrivala se istina. Nedokučiva, mračna i željna oslobodjenja. Želela je medju svet , medju ljude. Vazduh koji je udisala ,postao je težak, gust , oduzimao joj je dah i postao joj je mučan. Mirisao je na smog, trulež i kraj. Udisala ga je duboko , zadržavala u svojim grudima. Ridala je. Jecala. Ali, istini nije dala izaći na videlo. U njenim, dubokim, ponoćnim očima krila se ta istina , koja je želela pobeći, najlakšim putem, skotrljati se niz njene obraze.
Varljivo veče počelo je bivati sve tamnije , počelo se pretvarati u noć. Tihu, hladnu i za nju beskrajnu. Mala, srebrnsasta zvezda na istoku , sijala je raskošnim sjajem , svojim očima gledala je pravo u nju.
Balkon. Star, oronuo, polukružan. Pod njim, nije bilo nikoga. Pod njim nisu se recitovali ljubavni soneti, na njemu nije se češljala neka lepa , renesansna dama , bojažljiva poput srne. Na njemu ,stala je ona. Zvaćemo je Zvezdana. Ne znam da li joj je tako bilo ime. Ali, te čudesne , varljive noći,ona potpuno sama , bez glasa razgovarala je sa srebrnastom zvezdom na istoku. Sve joj je rekla. Priznala. Jecala je. Ridala. I kako to uvek bude , istina je ,u potocima izašla na videlo. Njeni obrazi behu crveni , išamarani. Istina, boli. Zadaje najokrutniji udarac , poniženje. Nije želela priznati. Samoća je tiho obuzimala njen duh i telo.

Reći....Gde su nestale sve one reči?

Nežnost...Tako sladunjava ...Gde je ?

Telo joj je drhtalo, obrazi su bivali sve crveniji , istina je tekla u potocima , rekama , udarala ju je besumučno , kidala joj srce i povređivala telo, ali ona se nije predavala.

Godinama već. Ali, jedna varljiva ,tajanstvena noć , prikaza joj stvarnost onakvom kakva nije.
Srebrna zvezda na istoku ,učini joj se bliskom. Sve reči , obećanja, poljupce telo je odbacilo, poput kučke koja bezdušno odbacuje svoje male. Sve se stopilo sa noćnim vetrom, surovom istinom i nebom. Nebom koje je bilo blizu. Mala srebrnasta zvezda počeše sijati demonskim sjajem. Negde, u dnu starog ,oronulog balkona Memfisto se smejao zlobno. Kao i uvek, kada nas prevari slatkim obećanjima o večnom trajanju. O bezgraničnosti . O sreći, varljivoj prijateljici noći. Bio je zadovoljan . Poturivši lažno zlato, dobio je pravo. Kao i uvek, jer je to Memfisto. Uvek dobije ono što želi , jer ovaj svet pripada njemu, ali ne i on ovom svetu. O tome neki drugi put...
Počela je pružati svoje ruke. Bledunjave, tanke i koščate. Hladne . Tvrde. Prema istoku. Prema , sada velikoj ,poput sunca , šljaštavoj srebrnastoj zvezdi. Želji i čežnji. Tihoj patnji. Uvelo cveće odjednom je oživelo. Mirisalo je i cvetalo. U nemoj noći , hladnoj i dugoj, začuo se cvrkut ptica. Memfisto, i dalje se smejao u uglu oronulog balkona. Još malo, ova igra će biti gotova.
Nečujeno , prišunjao se Zvezdani. No, to joj nije bilo ime, kao što rekoh . Ali, on ju je tako nazvao. On ,koga je volela.
Srebrnasta zvezda na istoku bivala je sve bliža . Memfisto,. nežno spusti svoju šaku na Zvezdanino rame.
''Volim te '' reče.
'' Hoćeš li samnom ostati zauvek?'' pitao je.
Zvezdana, nema od čuda , znala je da sve što želiš možeš ostvariti . On je bio tu. Ljubav je pobedila. Njena zvezda ,konačno je zasijala, i bila je , da ne verujete srećna.
'' Eno je ! Gore, na vrh neba ! Sija! Vidim je! '' vrištala .
Želje su ostvarene , vidi ih , ide ka njima.
''Još samo malo... Još samo korak i tvoja je, zauvek! '' šapnuo joj je neki sladunjavi glas koji je podsetio na njegov.
Nežan dodir na ramenu dao joj je snagu. žmarci su joj obuzeli telo, bio je to poznat dodir. Njegov.
Srebrnasta zvezda, obasjala je čitavo nebo . Balkon. Neko bi rekao, svanulo je. Jedino , Memfisto je ostao ogrnut mrakom  u skrivenom uglu.
'' Hajde , Zvezdana. Još samo malo , malo i uhvatićeš svoju zvezdu'' šapnuo joj je sladunjavo.
Pružala je svoje ruke, visoko ka srebrnastoj zvezdi. Osetila je miris proleća , lipa. Uvelo cveće koje je oživelo , mirisalo je poput rajskog voća.
Opijena , spustila je ruke na ogradu oronulog balkona, osetivši kako je njena želja nosi, odvaja od tla, poletela je prema svojoj zvezdi.

Tup udarac probudio je susede. Telo, beživotno ležalo je na pločniku. Susedi, uznemireni okupiše se oko strašnog prizora gurkajući se i pogledavajući jedni druge. 
Sa vremena na vreme pogledali bi balkon , star i oronuo . Često je stajala na njemu, prisećali su se.
'' Dobra je bila, mirna i tiha. Mislim da je malo skrenula, ponekad bi noću, sama na balkonu govorila sa sobom'' reče jedan od suseda isledniku.
'' Znala je stajati satima zagledana u nebo'' reče drugi.
'' Šteta , mlada je bila'' nadovezala se starija žena .
'' Da li je imala familije, nekoga? Šta će biti sa stanom, imali potomke? '' upitao je debljuškasti , srednovečni čovek .
....Bilo je to u febrauru neke godine. Zvezdanu su ,zaboravili. I njeno beživotno telo na pločniku, i oronuli balkon . Ali, po nečemu drugom , zapamtili su taj februar. Prvi put , u njihovim životima, u februaru , snežnom i hladnom, procvetala je lipa u ulici u kojoj su stanovali . I danas, oni koji su u njoj ostali često se prisete samoubistva neke manite devojke, tek onako ga spomenu, ali dugo se čude i prisećaju mirisu lipovog cveta koji su tog jutra osetili. Golih grana, koje su ozelenele kao da je proleće. Čudo, bilo je to čudo!
Memfisto, ogrnut dnevnom tamom, jer on uvek nađe mračni kutak u kome će se skriti, zadovoljno je trljao ruke , sedeći ispod lipe koja je procvetala te zime.