detalji iz mog zivota

Poželi me...Reči sa posvetom.

Poželi me, onda kad već kasno bude,
poželi me onda kad pojave ti se prve bore,
poželi me onda kad neko ti bude rekao da kasno je.


Poželi me onda kad budeš ostao sam,
poželi me onda kad budeš tražio spas,
od pogršnih ljudi kao danas ja.


Poželi me onda kad već budem tudja,
pozovi me samo, sa tobom išla bih svuda,
ma koliko čudili se, i dalje za tobom sam luda.


Rekoh ti davno, ovo sve je laž,
rekoh ti jednom i dalje verujem u nas.
I ako sa tobom čeka me još jedan pad.

Poželi me onda kad padnu kiše,
izgovori moje ime samo jednom i nikada više,
gde god bio ja ću da te čujem, doći ću još jednom da me odbiješ.

Kad bih znala

Kad bih znala noćas da si sam,
rekla bih ti da sama sam i ja,
i da nemam sna.

Kad bih znala da još ponekad misliš na nas,
kad bih samo znala da još nešto moje u srcu čuvaš,
kad bih samo znala da sve nije odneo zaborav.

Negde, nasmejan si, možda sad,
opijen i sretan ,u ovaj sitni sat,
čekaš novi dan.

Kad bih znala da postoji još nade,
pitala bih te pamtiš li one naše dane,
Tako lepe ,tako davne.

Kad bih znala da lutaš bez cilja,
našla bih te, jer lutam i ja,
kad bih znala da si onaj čovek kog sam jednom volela,
kad bih znala samo rekla bih ti da te nikad nisam prebolela.

Ljubavnici

Još ponekad čujem tvoj glas,

Sitnica ,neka, podseti me na nas,

Zapitam se gde li si ti sad?


U jednoj od onih zimskih noći,

Kad snovi ne dolaze na oči,

Postali smo ljubavnici.


Koračali smo...Tamo gde nas ne vide.

Govorili smo...Da  nas niko ne čuje.

Verovali smo...U nemoguće.


Oči često zatvorim, od rulje poželim da pobegnem,

u mraku uvek te sretnem,

krenem ka tebi, i ako znam da ne smem.

Reč i slika...Misao sa posvetom.

Daleko

Maglovito i hladno,

osećam miris kiše.

Mrtvo ponovo diše.


Oblačno i tiho,

čujem glas, a ne govori niko.

Približava se ono što zvali smo daleko.


Prozračno i neuhvatljivo,

nisam ni ovde ni tamo.

Sanjano ,postalo je stvarno.

Gužva

Jedno tiho veče mokro od kiše,
desilo se onda i nikada neće više.
Čudno, noćas mi je sve bliže i bliže.

Metež, žamor i smeh,
u jednom danu zarobili su me.
Davno, a noćas opet pojavili su se.

Nikoga nema ovde, osim mene,
Gužva je . Ona koju ljudske oči ne vide.
Jedna za drugom ,posećuju me uspomene.