Još ponekad čujem tvoj glas,
Sitnica ,neka, podseti me na nas,
Zapitam se gde li si ti sad?
U jednoj od onih zimskih noći,
Kad snovi ne dolaze na oči,
Postali smo ljubavnici.
Koračali smo...Tamo gde nas ne vide.
Govorili smo...Da nas niko ne čuje.
Verovali smo...U nemoguće.
Oči često zatvorim, od rulje poželim da pobegnem,
u mraku uvek te sretnem,
krenem ka tebi, i ako znam da ne smem.
Нема коментара:
Постави коментар