Jedno tiho veče mokro od kiše,
desilo se onda i nikada neće više.
Čudno, noćas mi je sve bliže i bliže.
Metež, žamor i smeh,
u jednom danu zarobili su me.
Davno, a noćas opet pojavili su se.
Nikoga nema ovde, osim mene,
Gužva je . Ona koju ljudske oči ne vide.
Jedna za drugom ,posećuju me uspomene.
Нема коментара:
Постави коментар