Čekam te

Ako me sretneš nekad, u nekom snu,
ako ti se učini da sam opet tu,
samo se nasmej i pruži mi ruku.

Ako me poznaš medju onima koji lete,
kroz nebeske plavetne doline.
Podji za mnom, ne plaši se.

Ponela sam neke reči nevažne,
suze,poraze i opraštaje.
Ostavila sam ti jedno obećanje,
da čekam te tamo gde sunca radja se.

Uspomene

Sećam se onih davnih dana,
svih onih reči i obećanja.
Sećam se purpurnih svitanja,
kad sam ga volela bez pitanja.
Sećam se nekih osmeha,
skrivenih u uglu njegovih usana,
onih dana kad je duvala beogradska košava.
Sećam se svih onih noći bez snova,
i tog čudnog osećaja bola,
na pomen njegovog imena.
Sećam se ,a drugo šta bih?
Ostali smo jedno kraj drugog sami,
svako u svojoj beskrajnoj tami.

Noć u tudjem gradu

Još jedna noć u tudjem gradu,
utišava svaku nadu,
da biće bolje u novom danu.

Čujem glasove, strane i nepoznate,
Udišem mirise jednom prijatne,
koji bude mi uspomene.


Ljudi se komešaju , liče mi na utvare,
negde u daljini učini mi se da neko osmehuje mi se,
shvatih da me ne poznaje.

Noć u tudjem gradu je bez snova,
prepuna mraka i čini mi se beskrajna.
Noć u tudjem gradu je samoća.