Još jedna noć u tudjem gradu,
utišava svaku nadu,
da biće bolje u novom danu.
Čujem glasove, strane i nepoznate,
Udišem mirise jednom prijatne,
koji bude mi uspomene.
Ljudi se komešaju , liče mi na utvare,
negde u daljini učini mi se da neko osmehuje mi se,
shvatih da me ne poznaje.
Noć u tudjem gradu je bez snova,
prepuna mraka i čini mi se beskrajna.
Noć u tudjem gradu je samoća.
Нема коментара:
Постави коментар