Sećam se onih davnih dana,
svih onih reči i obećanja.
Sećam se purpurnih svitanja,
kad sam ga volela bez pitanja.
Sećam se nekih osmeha,
skrivenih u uglu njegovih usana,
onih dana kad je duvala beogradska košava.
Sećam se svih onih noći bez snova,
i tog čudnog osećaja bola,
na pomen njegovog imena.
Sećam se ,a drugo šta bih?
Ostali smo jedno kraj drugog sami,
svako u svojoj beskrajnoj tami.
Нема коментара:
Постави коментар