среда, 3. април 2013.

Jedna oktobraska noć



Te noći probudio si me bez glasa i dodira,

Trenutak pre nego što si svetu rekao zbogom,

Trenutak pre nego što je pružio ruku i poveo te sa sobom,


Nešto oduzelo mi je san u sitni sat,

Pred očima prikaza se tvoj lik,

Zašto se uopšte  setih?


Jutro mi reče da mesečina ti je prekrila trag,

Probudila sam se, kad zaspao je onaj ko mi beše drag,

Dok mi se u lice smejao vrag,





Нема коментара:

Постави коментар