Mora

Leluja nad mojom glavom noćni oblak

Koračam kroz pustoš beskraja ,

Pratim put krvavih tragova,


Negde...Stižu me sećanja , jednom sam se smejala,

Saplićem se o par ljudskih lica, o kako sam ih samo volela!

Dok nisu postala ukočena, hladna i grozna,


Voda mi je skoro do kolena,

Ledena, mutna , izvor svakog užasa,

Gazim po njoj uvek kad muči me vrtoglavica,


Oštro kamenje je moja obala,

Mislim da sam već jednom tuda hodala,

Još stoji crven trag mojih stopala,


Nadvija se nadamnom purpurna zora,

Grli me, teši , voli , sve je ovo bila samo jedna mora,

Od nje je ostala na čelu jedna oštra bora