hmmmm:)

Pogled,osmeh i ćutanje :)

....

Čitaoče, kako zamišljaš Pik Damu?

Tamo negde (2009.g)

U moje jutro ušle su vesti loše

Vesti crne i tegobne

Kažu , nema ga, on više ne diše

Ne korača više ovom zemljom onaj koji je trebao da me voli najviše

Ne hoda više ovim cestama

Nije zastao, otišao je putem beskraja

Kažu mi ljudi nema ga, a ja sam mu se na drumovima nadala

Tog jutra moja je nada stradala

Govore o njemu, spominju ga, al' ih ne čujem

Sve o njemu znam, za njhove reči ne brinem

Pustila bih suzu otišao je čovek ljudskog roda

Pustila bih suzu za nekim koga sam jednom volela

Tugovala bih, al' sam tugu davno mu poklonila

I sada je jasno, nećemo se sresti skoro

Da li ikada hoćemo pitanje je veliko

Doći će vreme kada ću zalutati prateći njegove tragove

Doći će vreme da spojimo pokidane krajeve

Srešćemo se tamo gde ne teče vreme

Ja se samo nadam, ja samo želim

Da me prepozna, da me se seti

Zagrli me i pomiluje po kosi

Gde nestaje jedno,a počinje drugo čekaću ga da dodje

Tamo negde voleće me, a neće kaou životu samo kraj mene da prodje

Dragi ( 19.12.2008.g)

Dragi, moram ti reću,umorna sam

Noćas ću nešto ranije krenuti na počinak

Nemoj mi želeti lepe snove, jer to mi ne treba

Nebo će ti noćas reći ono što sam od tebe sakrila


Posmatraj nebo,daleko i tamno

Videćeš, zvezde će sa njega padati kradom

Nasmej se i srce ispuni nadom 

Da ona poslednja što kane sa nebeskog svoda

To će biti zvezda moja 


Ne, neće pasti i u beskraju se izgubiti

Večnost je neće ubiti

Ona će samo mirno zaspati

U tvom sećanju ,ako dopustiš, ponekad će zasijati


Ako se jednom zapitaš da li ju je boleo

Pad sa nebeskih visina 

Znaj ,ona ga nije ni osetila 

I oprostila ti je

Što si joj dopustio da u večnost ode sama,ranjena i ni malo voljena

Lepota poroka

Besana noć

Otkucava još jedan sitan sat,

Noć i ja, jedna drugoj teramo inat,

Kuća je prepuna tišine ,

I teških zidova koji verno čuvaju tajne,

Vazduh je sve teži,

Nebo je sve tmurnije ,

Kao i svake noći kad borim se protiv nesanice

Moje verne sluškinje i gospodarice,

Zgužvana posteljina ,razbacani jastuci

Al' to nisu strasti vrele  tragovi 

Već ostaci jedne besane noći

U kojoj borimo se ja i moji damari

U mojoj kući zraci sunca igraju se

Miris sveže kafe sobama širi se

Nadražuje mi čula, na razmišljanje tera me

Hoće li snovi ikad pronaći me?

Vladimir Petković Dis

Tamnica

To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda
i sa suzom mojom što nesvesno sija
i žali, ko ptica oborena gnezda.
To je onaj život gde sam pao i ja


Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružnoj
i ja plakah tada. Ne beše mi bolje.
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje.


I ne znadoh da mi krv struji i teče, 
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, veče
i tišinu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,


I da beže zvezde iz mojih očiju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava rađa sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih očiju,



Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i vezuju jave; 
i sad tako žive kao biće moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje.


Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reči;
i tako je snaga u meni postala
snaga koja boli, snaga koja leči.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.


I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.
I sa suzom mojom, što mi i sad sija
i žali k'o tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.


Kao stara tajna ja počeh da živim.
zakovan na zemlju što životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim,
dok mi venac snova moju glavu kruži.
Kao stara tajna ja počeh da živim.

Da osećam sebe u pogledu trava.
I noći, i voda i da slušam biće
i duh moj u svemu kako moćno spava.
ko jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava


I očiju, što ih vidi moja snaga,
očiju što zovu kao glas tišina,
kao govor šuma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina,
I očiju, što ih vidi moja snaga


****

Možda spava 

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice ne znam kakvo,možda dečije,
Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih:
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Mojim voljenim plavim ocima...

U njima krije se tajna ona,

Koja me navodi da budem tvoja

U njima živi posebna lepota

Ljubav prema njima nikad ne umire ,samo se radja

Svakog novog jutra ,svakog novog dana

Ta slatka strepnja da se u njima necu ogledati jedina

Pogled taj uliva srecu i budi strast

Pogled taj izaziva strah

I krije u sebi svetlo i mrak

Volim jutra ta, kad probudim ih ja

Usnule od slatkih snova 

Duboke i plave ,poput tajanstvenog mora

Ponekad nemirne poput jesenjeg sutona

Ponekad spokojne poput letnjih zora

Oci su te sunce mog zivota

Novembar

Usnulo je sve

Reci mi odjednom ponestaje

Kasno je za razgovore


Svetla ulicna polako pale se

Sve opustelo je

Kao da vreme stalo je


Na divljem vetru noćne senke njišu se

Jedna sa drugom bore se

I u bezdan noćni padaju, gube se


Sile neke teraju me,unazad da vratim se

Stare dnevnike listam i  sećam se

Lica i predela  koje noć otela mi je


Još malo ,pa kažu,svitanje će

Nisam sigurna ,novembar je

A tada ne sviće

A.G.Matoš

Samotna ljubav



Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi, 
Na baršunu crnom leži teška noć; 
Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć? 

Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si, 
Udaljenost ima smrti tužnu moć, 
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi
Poginut ću noćas i za dragom poć. 

Ljubav nije sreća!;znaš li kad mi reče?
Ljubav, to je rana, i ta rana peče, 
Ljubav boli, boli, kao život boli, 

Teško, teško onom koji jako voli. 
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen, 
Ali muči samo kad sam sam ko kamen



Još si u meni




Je li više uopće važno

Nazvati te dragim, najdražim

Kad je prošlo već toliko mnogo godina

I kad su svi stihovi i pjesme

O tebi ispjevani?

Je li važno usporediti te s potokom

Što se povija brdskim koritom,

Usporediti te s kapima rose

Na zelenoj travi

I sa suncem što se sakrilo

U granama borova?

Je li važno trošiti riječi

Kad si još uvijek tu u meni

Kucaš i sad i sutra

I nekad i zauvijek!

Poljana

Tamo na obodu grada,

Tamo, postoji jedna poljana

Nije ona tek tako na obodu ovog grada,

Na tu poljanu odlaze oni kojima se spava

Uz pesmu ptica i miris cveća

Tamo se isti san sanja

Tamo se tiho govori i bez koraka korača

Da se ne uznemiri ona duša koja nemrino spava

Tamo kad se nadješ pred očima ti život proleti

Memerni grad čuva tajnu večnosti

Tamo,kad hodaš po najvedrijem danu

Oko sebe osetiš onu najtežu tamu

Čuješ je kako za tobom korača,neumoljivu,gordu i hladnu

Na toj poljani raste čudna trava 

Trava,koja nije simbol života i zdravlja

Na toj poljani postoji bezbroj staza

Staza, koje ne vode nikuda

Tamo, na obodu grada

Tamo,postoji jedna poljana 

Tamo, ne padaju noći i na radjaju se zore

Na toj poljani spavaju oni za koje verujemo da su negde gore

Slike koje govore vise od hiljadu reci:)

''Izgubljeni raj"

"Don Kihot"

"Junak našeg doba''

''Most na Žepi''

''Božanstvena komedija''

''Dekameron''

''Izgubljeni raj''

The Black Forest in Germany

Omiljena -) I moji kratki stihovi:)

Jednom ako ti kažem da ću otići,

Veruj da će tako i biti

U nekim noćima za tobom ću glasno plakati,

Al' neću ti se više vraćati ...

***

Padala sam, brada mi je parala dno

I nije me sramota,pašću ponovo

Al' kad si tu da samnom živiš za nas,

Ka vrhu za tren poletim, jer ti si moj spas

***

A kada dodju sivi dani i zimske duge noći,

Na mom ramenu ćeš uvek moći da odmoriš oči,

Na nebu možda su naše sudbine zapisane

Verovaću da su nam staze ukrštane

***

Postoje trenuci kada ukradem , nečiji, tudji lik,
Sa osmehom koji više podseća na krik
Ušunjam se medju svet i postanem deo svih

***

Mesec leluja noćas nad nama, 
I koliko god da jesam, ne osećam da sam sama,
Čujem otkucaje srca svih onih koje greje samo tama,

***

Znam, da sve ovo čuješ smejao bi se,
Al' za to ne brinem se jer osmeh ti je lep,
A mene je davno prestao da boli podsmeh

***

Tvoje ljubavi (24.09.2010.g.)

Poneka zora tera me na povratak

Tamo gde sam te jednom zavolela

Onda kad me ljubav nije bolela


Medju nepoznatim ljudima koračam,

Ni sama ne znam čije dugove plaćam

Odavno se ne trudim sudbinu da shvatam


Svi koji su otišli u srcima žive,

Svi oni imaju svoje priče

I da ih vidim, srce bi moje počelo da kliče


Svaka zora tera me na sećanje

Ono je jedino što mi preostaje

Kada nasamo sa svojom dušom ostanem


Da li ti je osmeh i dalje lep?

Imaš li još neki za mene?

Ili se u tebi probudi bes ,kada sustignu te uspoemene?



Poneka zora navede me na sulude misli

Da baš onaj pravi bio ti si

I da je u svemu postojao komadić tvoje ljubavi

sveća

U daljini treperi svetlost tanka

Tamo, budi se uspavana nada

Oko nje plesu spokojne tisina i tama

Dok ona sija neusamljena,a potpuno sama

U daljini lebdi jedna slika davna 

Nekad je snovidjenje ,a nekada stvarna 

Jedna moja želja tajna

Obasjava je svetlost uzvišena

Molitva je noćas izrečena 

Samo da bude uslišena ,to bih poželela

U daljini sa tamom je počela da se stapa

Ta svetlost tanka 

I gledala sam, kako se izgubila

Al' nada se odavno probudila 

Lilit:)

jedna lepa pesma za laku noć:)

Moje raspolozenje nocas opisuje ova pesma.....

V.....25.11.

Još jedna zora sprema se da podari novi dan

A na moje oči još ne dolazi san

I bolje , jer bio bi košmar

Jutro koje se krije iza oblaka nije sasvim obično

U njemu se krije nešto čarobno

Godine jedne, na današnji, dan sretoh te

Godine jedne tu pred sobom ugledah te

I od tad u meni nešto promenilo se

Oči su mi počele gledati drugačije

A srce kucati samo za tebe

Neko bi rekao, sudjeno je

Još tragam za tobom na čudesan način

Ponekad zlo oboje nam slutim

U onim časovima kad nema te i kad dugo u tišini ćutim

Ponekad zapitam se zašto baš ti?

Ponekad, razmišljam, al' odgovor ne nalazim

Sa tobom bez trunke straha hodam kroz najgušći mrak

Zbog tebe ponekad prezrem i najvedriji dan

Koliko te imam, toliko te i nemam

A ja tvoja sam sva

Slaba, ranjiva i ponekad nepredvidiva

Baš takva kakva jesam

Svaka misao upućena je tebi

A ti sa njom čini šta god želiš,

Čini šta hoćeš ili što se mora

Pa reci posle,bila je to Božija volja!

Jednom dragom prijatelju

Prijatelju...

Noćima već sanjam lice tvoje

Nekako drago i milo je

Noćima čujem reči koje poklanjaš mi

I medju njima  potkradaju se te...

Da i dalje voliš me

Prijatelju, dugo več preturam po zaboravljenim sitnicama

U svakoj od njih krije se na tebe uspomena

Prijatelju, poznajem li te još ili je sve zabluda?

Koliko nas deli godina?

Prijatelju , ne zameri , noćas bih te samo zagrlila

I možda ti baš ni jednu jedinu reč ne bih rekla

Al' znaj pored najveće volje ta bi mi pala sa usana

Prijatelju, još te nisam prežalila