Dragi, moram ti reću,umorna sam
Noćas ću nešto ranije krenuti na počinak
Nemoj mi želeti lepe snove, jer to mi ne treba
Nebo će ti noćas reći ono što sam od tebe sakrila
Posmatraj nebo,daleko i tamno
Videćeš, zvezde će sa njega padati kradom
Nasmej se i srce ispuni nadom
Da ona poslednja što kane sa nebeskog svoda
To će biti zvezda moja
Ne, neće pasti i u beskraju se izgubiti
Večnost je neće ubiti
Ona će samo mirno zaspati
U tvom sećanju ,ako dopustiš, ponekad će zasijati
Ako se jednom zapitaš da li ju je boleo
Pad sa nebeskih visina
Znaj ,ona ga nije ni osetila
I oprostila ti je
Što si joj dopustio da u večnost ode sama,ranjena i ni malo voljena
Нема коментара:
Постави коментар