Prijatelju...
Noćima već sanjam lice tvoje
Nekako drago i milo je
Noćima čujem reči koje poklanjaš mi
I medju njima potkradaju se te...
Da i dalje voliš me
Prijatelju, dugo več preturam po zaboravljenim sitnicama
U svakoj od njih krije se na tebe uspomena
Prijatelju, poznajem li te još ili je sve zabluda?
Koliko nas deli godina?
Prijatelju , ne zameri , noćas bih te samo zagrlila
I možda ti baš ni jednu jedinu reč ne bih rekla
Al' znaj pored najveće volje ta bi mi pala sa usana
Prijatelju, još te nisam prežalila
Нема коментара:
Постави коментар