U moje jutro ušle su vesti loše
Vesti crne i tegobne
Kažu , nema ga, on više ne diše
Ne korača više ovom zemljom onaj koji je trebao da me voli najviše
Ne hoda više ovim cestama
Nije zastao, otišao je putem beskraja
Kažu mi ljudi nema ga, a ja sam mu se na drumovima nadala
Tog jutra moja je nada stradala
Govore o njemu, spominju ga, al' ih ne čujem
Sve o njemu znam, za njhove reči ne brinem
Pustila bih suzu otišao je čovek ljudskog roda
Pustila bih suzu za nekim koga sam jednom volela
Tugovala bih, al' sam tugu davno mu poklonila
I sada je jasno, nećemo se sresti skoro
Da li ikada hoćemo pitanje je veliko
Doći će vreme kada ću zalutati prateći njegove tragove
Doći će vreme da spojimo pokidane krajeve
Srešćemo se tamo gde ne teče vreme
Ja se samo nadam, ja samo želim
Da me prepozna, da me se seti
Zagrli me i pomiluje po kosi
Gde nestaje jedno,a počinje drugo čekaću ga da dodje
Tamo negde voleće me, a neće kaou životu samo kraj mene da prodje
Нема коментара:
Постави коментар