Otkucava još jedan sitan sat,
Noć i ja, jedna drugoj teramo inat,
Kuća je prepuna tišine ,
I teških zidova koji verno čuvaju tajne,
Vazduh je sve teži,
Nebo je sve tmurnije ,
Kao i svake noći kad borim se protiv nesanice
Moje verne sluškinje i gospodarice,
Zgužvana posteljina ,razbacani jastuci
Al' to nisu strasti vrele tragovi
Već ostaci jedne besane noći
U kojoj borimo se ja i moji damari
U mojoj kući zraci sunca igraju se
Miris sveže kafe sobama širi se
Nadražuje mi čula, na razmišljanje tera me
Hoće li snovi ikad pronaći me?
tuzno i lepo zelim u buduce prijatnije noci ko kod da si. Pozdrav
ОдговориИзбриши