Mojim plavim očima...

U pogledu kriješ taj mrak,

Da ga oteram, nikad mi ne daš,

Primičem ti se, ma koliko da me teraš,


Sa tobom da govorim, rečima ne umem,

Al' u tišini ja tebe razumem,

Ne možeš se odbarniti ćutanjem,


Da nešto te muči i slama,

Primećujem, već godinama,

I znam, nema veze sa nama,


Da nešto boli te jako,

Primetim veoma lako,

Misliš, da dobro si to sakrio...


Da pozeliš samo jednom,

Za trenutak suočila bih se sa tim mrakom,

I tvoje dane obojila svetlom,


Da poželiš, da poveriš mi svoje boli,

Razumela bih  kao neko ko te voli,

Kao neko ko je sa tobom spreman da se bori,


Al' tebi je draža tvoja tama,

Al' ti si od onih koji ne traže put iz svog pakla,

Jer si ti prosto takav,


I kad mi je previše naših mračnih dana,

Kad poželim dalje da nastavim sama,

Bez reči, da odem, ti me ne daš,

Kako me sprečiš ni sama ne znam,


Nešto me navodi opet da ti se predam,

I na trenutak, učini mi se da si srećan,

Da nestala je tvoja tuga,

Godinama verujem, kao i svaka naivna luda....

Jednom

Noćas tražim tragove,

U srcu prepoznajem stare osećaje,

Bude u meni nemire,


Jednom, počelo je čekanje,

Prepuno čežnje i umirujuće,

Verovanje da jednom desiće se,


Jednom, vreme je stalo,

Svitalo je ,al' nije svanulo,

Jednom, al' dugo je trajalo,


Jednom, vodili su mi snovi,

Dobri i loši predosećaji,

Jednom, prepustih se ljubavi,


Onda, nesto se dogodilo,

I sve se promenilo,

Čekanje me umorilo,


Onda, sve mi je bilo potrebno,

Ničega mi nije bilo dovoljno,

Jer srce više nije volelo,

Čitaocu...

Dragi Čitaoče,

Prostim jezikom rečeno Ti i ja se ne poznajemo. Ti ne znaš kako se zovem ,koliko imam godina, gde živim i na koji način. Sasvim je sigurno da ja o tebi ne znam baš ništa , osim da neka sličnost postoji između nas čim čitaš ove i ostale redove . Ti si svedok mnogih događaja koji su obeležili moj život , poznanik mnogih ljudi koji su meni važni. Ti si deo jednog sveta koji brižljivo gradim i čuvam već godinama. Ti si slušalac mojih noćnih razgovora. Ako si se nekad zapitao sa kim ih vodim, odgovor na to pitanje ti može delovati malo čudno : ne vodim ih lično ja, već moja duša, nekad govori sa sobom, a nekad sa noćnim dusima. Noćni dusi ? Šta je to? Noćni dusi su, dragi čitaoče, sve one naizgled male , skromne i nebitne žudnje, strepnje i patnje koje žive u svakom čoveku , ali se potiskuju pred '' važnim'' svakodnevnim problemima, ne iznose se na svetlost dana i mnogi ih nazivaju glupostima i slabostima. Sve te male žudnje, strepnje i tihe patnje , koje ne ugledaju svetlost dana, sele se u noć , koja postaje njihovo utočište . Mi, obični ljudi, koji trebaju živeti po danu , ponekad , umorni od kolotečine i sivila koje ona donosi , umorni od drugih ljudi sa kojima opstajemo i živimo , a ponekad ih mrzimo i gadimo ih se , naročito onda kada su previše slični nama , bežimo u noć. A noć , ume biti veoma dobra sluškinja,ali i okrutna gospodarica. Ona nas pušta da sanjamo i maštamo , da koračamo kroz prošlost , kao i kroz budućnost . Pušta nas da budemo slabi i plašljivi onda kad to jesmo, vešto nas ogrne svojim tamnim ogrtačem i zaštiti od radoznalih pogleda. Ali, noć ume biti i jako surova. Sve ono što pokušavamo skriti od svetlosti dana , bilo da je to greh, pakosna misao ili strah ,ona vešto , jednim potezom nevidljive ruke, izvlači na površinu , baca pred nas i tera nas da se suočimo sa lošim delom sebe . Dragi Čitaoče, to je najteže, znaj. Lakše je bilo vazda, priznati da je svet oko nas zao i nepravedan, okrenuti mu leđa ,i živeti sam bez njega. Neprijatno jeste , ali izvodljivo je i ne toliko teško. Ali, kako priznati da sopstveni postupci nisu ispravni, da sopstvene misli su grešne ? Kome onda okrenuti leđa, od koga onda pobeći ? Noć, kao i svaka sila, tera nas ,mimo naše volje ,da jasno vidimo upravo taj deo sebe od koga želimo pobeći. Lako ga skrivamo u neobaveznim dnevnim razgovorima, svakodnevnim obavezama i prividnim problemima. Kad utihnu dnevni glasovi, začuju se oni noćni  i onda je vreme za prave razgovore. Čitaoče, možda ti mrziš noć jer u njoj ne nalaziš sna, pa budan i umoran, pokušavaš je prevariti slušajući moje dijaloge sa njom. Ne krivim te, već te potpuno razumem, jer sam i ja činila isto. Onda, jedne u nizu dugih noći, probudila se u meni želja da upoznam tu noć, porazgovaram sa njom i zaljubila sam se u nju. Željno je iščekujem i radujem joj se. Ako se prepoznaješ u ovim redovima, milo mi je. Ako je drugačije, ne brini,u nekoj drugoj prilici, noć će ti se prikazati u svom punom sjaju i zavolećeš je. Veruj mi, ja sam počastvovana tvojim prisustvom. I, nadam se, da kada počneš da vodiš noćne razgovore, da ćeš bar neki deo njih želeti da podeliš samnom. Slobodno učestvuj u mojima, umešaj se, prekini me, ako misliš da pričam gluposti . Ako si od onih koji i dalje mrze ove sitne sate , na razne načine pokušavaju da ih prekrate, moram ti još nešto reći, ma koliko tužno zvučalo...Uvek, ali uvek, svesno ili ne, žrtva se zaljubi u svog dželata , opčini se njime, i počne se diviti njegovoj snazi i moći da vlada njome. Čudno, ali istinito. 
Dragi Čitaoče, još jednom ti hvala što si tu.
Ostani, a ako poželiš da odeš, ja ti od srca želim srećan put.
Čeka me još jedan običan dan , koji ima svoje ime i svoj broj . 
A ja čekam još jednu ,sasvim novu i neponovljivu noć . 

***Zvezdana prašina***

Saturn - Karmički sudija

Jupiter

Merkur - inteligentni lopov

Mesec- svetlo lutalica

Jednom sam rekla

Rekla sam...Ne govori, pusti vreme da govori mesto nas,

Rekla sam...Pogrešne reči u pravi čas,

Rekla sam...Sve ono što se ne govori,

Rekla sam...Sve ono što ume da zaboli,

Rekla sam...Sve ono što govori biće koje voli,

Rekla sam...Idi, ako ti je milo, meni je dobro ma kako bilo,

Rekla sam...Sve ono što mi je srce krilo,

Rekla sam...Mnogo toga , veoma lako

Rekla sam...Toliko toga , ne znam ni sama,

Rekla sam...Iz besa , iz običnog inata,

Rekla sam...Samo da bi čuo ,

I govorila ,govorila sam dok nisi otišao,

Zaplakala sam onda kad sam ostala sama,

Zaplakala tada, a plačem i sada

***Lolita***

''Lolita, svetlo mog zivota i oganj mojih prepona. Greh moj, dusa moja. Lo-Li-Ta...''

'' “Dok sam stajao na visokom obronku, nisam se mogao zasititi te muzikalne vibracije, tih eksplozija pojedinačnih krikova s ravnomjernim žamorom u pozadini i tada je postalo jasno da razdirajuće beznađe jeze nije u tome što Lolita nije pored mene, već u tome da njen glas nije dio toga zbora.”

Mom...

Te noći svirala je tišina,

I sijala neka čudesna tmina,

Te noći bila sam nečim opijena,


U masi nepoznatih lica,

Glasova , smeha i uzvika,

O jedan pogled sam se saplela,


Pomalo čudan , pomalo hladan,

Nekako mračan nekako sjajan,

I, nezaobilazan,


Neko bi rekao sudbina,

Neko bi rekao odluka,

Taj pogled sam zavolela....

Noć tvog rođendana....davno napisano...

Noćas ću ti biti u mislima,

Noćas ću ti biti pred očima,

I, zagrliću te u sitnim satima,


Noćas želim minut tvog ćutanja,

Samo na trenutak da prekineš svoja lutanja,

Onda, kad ponoć bude otkucala,


Ova je noć hladna i varljiva,

Tajnovita i neuhvatljiva,

Plavetna, poput tvog pogleda,


Noćas, vetrovi će duvati drugačije,

Nekako brže, nekako hladnije,

I sve nestvarno postaće stvarnije,


Noćas , ne obaziri se na te nijanse,

I, ne traži da ti ta čuda pojasne,

Igre sudbine su neobjašnjive,


Maglovito i hladno je,

Blizu i daleko je,

Poput tebe, isto je,


Noć je tvog rođendana,

Davno je bilo kad te je sudbina preodredila,

I nenadano meni poslala,


Noć će ova postojati i za bezbroj godina,

Na tebe da podseća,

Noć, tvog rođendana,

Kažu mi II - istinita pesma

********


Kažu mi, sreli su te danas,

Kažu , obuzela te je neka sablast,

Kažu, govorio si o nama,


Kažu mi, a ja čujem tvoj glas,

Kažu mi, a ja vidim tvoj lik,

Svetle oči, pogled koji volim,


Kažu mi, uvek uspravno stojiš,

I veruju da si nesalomiv,

Kažu, ti se ničega ne bojiš,


Kažu, pogled ti je bio blag,

Nimalo odsečan i hladan,

Kažu, dok si govorio o nama,


Kažu mi, da mi želiš dobro,

Iako me odavno ne zoveš svojom,

Iako si mi tek onako rekao zbogom,


Kažu mi, da me vidiš drago bi ti bilo,

Kažu, oprostio se sa sujetom,

I pitaju ko je kriv bio,


Kažu, spominješ me čudno nekako,

Nežno i sa setom,

Iako znaš da pored mene stoji drugi neko,


Kažu mi,a  ne slute koliko smo daleko,

Kažu mi, a ne znaju da me ne bi poznao,

Ti, koji si me stvorio,


Kažu mi, a ja pogled obaram,

I opet pred tobom bitku gubim,

Svoje srce besom punim,


Kažu mi, a ne znaju da često krenem ka tebi,

U onim noćima kad sam iskrena prema sebi,

I na pola puta uvek stanem, ma koliko da boli,


Kažu mi, a svesni nisu da sam neko drugi,

Za tebe osoba nepoznata i potpuno drugačija,

Za tebe, obična strankinja,


Sve što kažu jako boli,

Srce za tobom još gori,

A sudbina mu kriv put kroji...


Kažu mi, dovešće me tebi,

A ja to ne smem da dopustim sebi,

Jer , izgubilo se u ovoj ženi,

Sve ono zbog čega si voleo da te zove njenim...

Kažu mi...

Kažu mi, ostao si isti,

Kao onog sumornog dana,

Kad smo izgovorili zbogom nama,


Kažu mi, da često budan si noću,

Kažu, zavoleo si samoću,

Sličnu tebi, oholu i gordu,



Kažu mi, sretnu te ponekad,

Pozdraviš ih hladno, progovoriš sa njima tek onako,

Sve što kažu, znam da je tako,


Kažu mi, ponekad, tek da si setan,

Zamišljen i u daljinu zagledan,

Kažu mi, da ne znaju jesi li sretan,


Kažu mi, a ja sve to odavno slutim,

Iako , sa tobom već godinama ćutim,

Često ti se u tišini obratim,


Kažu mi, ne spominješ me nikada,

Kažu mi, da za mene ne pitaš nikoga,

Kažu mi, a ne znaju, da mi misli čitaš


Kažu mi, a ja ih ne pitam,

Bolje od njih te znam,

I nikom ne priznajem negde ti se nadam,


Kažu mi, potpuno si stran,

Bez osećaja i hladan,

Kažu mi,a ja znam da ti nisi takav,


Kažu mi, čudan si, nikada mi takav nisi trebao,

Kažu mi,bolje je što si otišao,

Kažu,a ne znaju, da me nikad više nije zabolelo,

Kažu mi nije on za tebe bio,

Puštam da me lažu, jedino si mi ti trebao

Puštam da me lažu, bez tebe je sve besmisleno....

Eto tako je bilo

Ako ti jave da nema me,

Znaj da lažu te,

Tu sam, samo me videti ne možeš,

Ako ti jave, da otišla sam,

Ti znaj, samo sam zaspala,

Spokojna i srećna,

Ako ti jave , ma ako ti jave, bilo šta,

Znaj, sve je to laž,

Istinu reći ću ti ja...

Noć bila je ta naizgled obična,

Al' donela mi je čudan san,

Ugledah zlatom okovan sokak,

Beše krivudav i strm,

Nemaše početak i kraj,

Lagan bio je moj korak,

Zagazih kroz zlatni sokak,

Ugledah sve ono milo,

Bilo je toga sasvim malo,

Svega nekoliko proleća,

Svega nekoliko osmeha,

Reči i razgovora,

Koje sam volela,

Sve, ostalo je iza tog koraka,

Ništa sa sobom nisam ponela...

****

Korak drugi nisam ni osetila,

Sve dublje u nju sam zalazila,

A sve vreme , mislila sam da sam sanjala,

Večnost me je prigrlila,

Nije bilo tame, ne,

Niti zvukova užasa,

Nije bilo straha,

Nije bilo bola,

Beše onako kako sam odabrala,

Bilo je pregršt boja,

Zlatnih i plavih mora,

Prelepih ,poput zemaljskih zora,

U mojim očima presušiše suze,

Sa mojih  usana nestaše reči grube,

Odjednom, zaboravih ukus tuge,

U daljini, ugledah brodove,

Prelepe, veličanstvene,

I odlučih da se ne probudim,

I odlučih , da otplovim...

Eto...Tako je bilo,

Da znaš, da ne brineš ,

Jer, šta god čuješ ,laž je

Videćeš, ali još ti vreme nije,

Kad bude, kroz san pozvaću te,

Kroz sokak povešću te,

Kao što poveli su mene...

****

Do tada, seti me se uoči praznika,

Onda, kad nisam volela biti sama,

Isto je, ne volim ni sada,

Seti me se uoči novog dana,

Onda, kad mešaju se svetlost i tama,

Dok prepliću se snovi i java,

U sitnim satima, kad nisam volela biti sama,

Isto je, ne volim ni sada...

Rekao si...I, stvarno beše rekao...

Ta zima nije bila kao one pre nje,

Magična i stvorena za snove,

Ta zima, odnela mi je tebe,


Govorio si, sećam se,

Da jednom srešćemo se svi,

Na onom mestu odakle dolaze snovi,


Govorio si, sećam se,

Da ne postoji kraj,

Već samo dubok, spokojan san,


Govorio si, da sećanja su laž,

Da postoje samo onda kad postoji i zaborav,

A, zaborav ne važi za nas,


Govorio si , mnogo toga ,

Ne sećam se, jer nisam zaboravila,

Živim i dalje od toga,


Nisi rekao, ne,

Kako verovati u to sve,

Kako , bez tebe?


Nisi rekao, ne,

Kad i gde srešćemo se,

I da li prepoznaćemo se,

Nisi napomenuo, ali znam,

Da noćima zarobljavaš mi san,

I odnekuda posmatraš svaki moj dan...

Tuđina

Noću, dok sanja ovaj grad,

Hladan i stran,

Srce mi poseti zavičaj,


Lebdim iznad poznatih ulica,

Starih, trošnih kućica,

Medju kojima sam odrasla,


Lebdim iznad  krosnji drveca,

Iznad kestenova i hrastova,

Sećam se beogradskih proleća,


Noću, dok tuđ narod tuđe snove sanja,

Noću, potpuno sam sama,

Al' ni malo usamljena,


Lebdim iznad svog starog kraja,

Nikad prežaljenog, izgubljenog raja,

Koji mirne snove sanja,


Lebdim iznad jedne kuće na kraju grada,

U njoj su mrak i tišina,

Svaka stvar je zaspala,


U njoj, neko noćas spava,

Neko, meni važan,

Neko, koga sam volela,


Tiho, spuštam mu usne na obraz,

Tiho, da ga ne bih probudila,

Tiho, kao kad sam otišla...


Noću, dok tudjina  je nepodnošljiva

Nikad užasnija i surovija,

Noću, posetiš me u snoviđenjima,