Tuđina

Noću, dok sanja ovaj grad,

Hladan i stran,

Srce mi poseti zavičaj,


Lebdim iznad poznatih ulica,

Starih, trošnih kućica,

Medju kojima sam odrasla,


Lebdim iznad  krosnji drveca,

Iznad kestenova i hrastova,

Sećam se beogradskih proleća,


Noću, dok tuđ narod tuđe snove sanja,

Noću, potpuno sam sama,

Al' ni malo usamljena,


Lebdim iznad svog starog kraja,

Nikad prežaljenog, izgubljenog raja,

Koji mirne snove sanja,


Lebdim iznad jedne kuće na kraju grada,

U njoj su mrak i tišina,

Svaka stvar je zaspala,


U njoj, neko noćas spava,

Neko, meni važan,

Neko, koga sam volela,


Tiho, spuštam mu usne na obraz,

Tiho, da ga ne bih probudila,

Tiho, kao kad sam otišla...


Noću, dok tudjina  je nepodnošljiva

Nikad užasnija i surovija,

Noću, posetiš me u snoviđenjima,