Eto tako je bilo

Ako ti jave da nema me,

Znaj da lažu te,

Tu sam, samo me videti ne možeš,

Ako ti jave, da otišla sam,

Ti znaj, samo sam zaspala,

Spokojna i srećna,

Ako ti jave , ma ako ti jave, bilo šta,

Znaj, sve je to laž,

Istinu reći ću ti ja...

Noć bila je ta naizgled obična,

Al' donela mi je čudan san,

Ugledah zlatom okovan sokak,

Beše krivudav i strm,

Nemaše početak i kraj,

Lagan bio je moj korak,

Zagazih kroz zlatni sokak,

Ugledah sve ono milo,

Bilo je toga sasvim malo,

Svega nekoliko proleća,

Svega nekoliko osmeha,

Reči i razgovora,

Koje sam volela,

Sve, ostalo je iza tog koraka,

Ništa sa sobom nisam ponela...

****

Korak drugi nisam ni osetila,

Sve dublje u nju sam zalazila,

A sve vreme , mislila sam da sam sanjala,

Večnost me je prigrlila,

Nije bilo tame, ne,

Niti zvukova užasa,

Nije bilo straha,

Nije bilo bola,

Beše onako kako sam odabrala,

Bilo je pregršt boja,

Zlatnih i plavih mora,

Prelepih ,poput zemaljskih zora,

U mojim očima presušiše suze,

Sa mojih  usana nestaše reči grube,

Odjednom, zaboravih ukus tuge,

U daljini, ugledah brodove,

Prelepe, veličanstvene,

I odlučih da se ne probudim,

I odlučih , da otplovim...

Eto...Tako je bilo,

Da znaš, da ne brineš ,

Jer, šta god čuješ ,laž je

Videćeš, ali još ti vreme nije,

Kad bude, kroz san pozvaću te,

Kroz sokak povešću te,

Kao što poveli su mene...

****

Do tada, seti me se uoči praznika,

Onda, kad nisam volela biti sama,

Isto je, ne volim ni sada,

Seti me se uoči novog dana,

Onda, kad mešaju se svetlost i tama,

Dok prepliću se snovi i java,

U sitnim satima, kad nisam volela biti sama,

Isto je, ne volim ni sada...