Rekao si...I, stvarno beše rekao...

Ta zima nije bila kao one pre nje,

Magična i stvorena za snove,

Ta zima, odnela mi je tebe,


Govorio si, sećam se,

Da jednom srešćemo se svi,

Na onom mestu odakle dolaze snovi,


Govorio si, sećam se,

Da ne postoji kraj,

Već samo dubok, spokojan san,


Govorio si, da sećanja su laž,

Da postoje samo onda kad postoji i zaborav,

A, zaborav ne važi za nas,


Govorio si , mnogo toga ,

Ne sećam se, jer nisam zaboravila,

Živim i dalje od toga,


Nisi rekao, ne,

Kako verovati u to sve,

Kako , bez tebe?


Nisi rekao, ne,

Kad i gde srešćemo se,

I da li prepoznaćemo se,

Nisi napomenuo, ali znam,

Da noćima zarobljavaš mi san,

I odnekuda posmatraš svaki moj dan...