U pogledu kriješ taj mrak,
Da ga oteram, nikad mi ne daš,
Primičem ti se, ma koliko da me teraš,
Sa tobom da govorim, rečima ne umem,
Al' u tišini ja tebe razumem,
Ne možeš se odbarniti ćutanjem,
Da nešto te muči i slama,
Primećujem, već godinama,
I znam, nema veze sa nama,
Da nešto boli te jako,
Primetim veoma lako,
Misliš, da dobro si to sakrio...
Da pozeliš samo jednom,
Za trenutak suočila bih se sa tim mrakom,
I tvoje dane obojila svetlom,
Da poželiš, da poveriš mi svoje boli,
Razumela bih kao neko ko te voli,
Kao neko ko je sa tobom spreman da se bori,
Al' tebi je draža tvoja tama,
Al' ti si od onih koji ne traže put iz svog pakla,
Jer si ti prosto takav,
I kad mi je previše naših mračnih dana,
Kad poželim dalje da nastavim sama,
Bez reči, da odem, ti me ne daš,
Kako me sprečiš ni sama ne znam,
Nešto me navodi opet da ti se predam,
I na trenutak, učini mi se da si srećan,
Da nestala je tvoja tuga,
Godinama verujem, kao i svaka naivna luda....
Нема коментара:
Постави коментар