Čitaocu...

Dragi Čitaoče,

Prostim jezikom rečeno Ti i ja se ne poznajemo. Ti ne znaš kako se zovem ,koliko imam godina, gde živim i na koji način. Sasvim je sigurno da ja o tebi ne znam baš ništa , osim da neka sličnost postoji između nas čim čitaš ove i ostale redove . Ti si svedok mnogih događaja koji su obeležili moj život , poznanik mnogih ljudi koji su meni važni. Ti si deo jednog sveta koji brižljivo gradim i čuvam već godinama. Ti si slušalac mojih noćnih razgovora. Ako si se nekad zapitao sa kim ih vodim, odgovor na to pitanje ti može delovati malo čudno : ne vodim ih lično ja, već moja duša, nekad govori sa sobom, a nekad sa noćnim dusima. Noćni dusi ? Šta je to? Noćni dusi su, dragi čitaoče, sve one naizgled male , skromne i nebitne žudnje, strepnje i patnje koje žive u svakom čoveku , ali se potiskuju pred '' važnim'' svakodnevnim problemima, ne iznose se na svetlost dana i mnogi ih nazivaju glupostima i slabostima. Sve te male žudnje, strepnje i tihe patnje , koje ne ugledaju svetlost dana, sele se u noć , koja postaje njihovo utočište . Mi, obični ljudi, koji trebaju živeti po danu , ponekad , umorni od kolotečine i sivila koje ona donosi , umorni od drugih ljudi sa kojima opstajemo i živimo , a ponekad ih mrzimo i gadimo ih se , naročito onda kada su previše slični nama , bežimo u noć. A noć , ume biti veoma dobra sluškinja,ali i okrutna gospodarica. Ona nas pušta da sanjamo i maštamo , da koračamo kroz prošlost , kao i kroz budućnost . Pušta nas da budemo slabi i plašljivi onda kad to jesmo, vešto nas ogrne svojim tamnim ogrtačem i zaštiti od radoznalih pogleda. Ali, noć ume biti i jako surova. Sve ono što pokušavamo skriti od svetlosti dana , bilo da je to greh, pakosna misao ili strah ,ona vešto , jednim potezom nevidljive ruke, izvlači na površinu , baca pred nas i tera nas da se suočimo sa lošim delom sebe . Dragi Čitaoče, to je najteže, znaj. Lakše je bilo vazda, priznati da je svet oko nas zao i nepravedan, okrenuti mu leđa ,i živeti sam bez njega. Neprijatno jeste , ali izvodljivo je i ne toliko teško. Ali, kako priznati da sopstveni postupci nisu ispravni, da sopstvene misli su grešne ? Kome onda okrenuti leđa, od koga onda pobeći ? Noć, kao i svaka sila, tera nas ,mimo naše volje ,da jasno vidimo upravo taj deo sebe od koga želimo pobeći. Lako ga skrivamo u neobaveznim dnevnim razgovorima, svakodnevnim obavezama i prividnim problemima. Kad utihnu dnevni glasovi, začuju se oni noćni  i onda je vreme za prave razgovore. Čitaoče, možda ti mrziš noć jer u njoj ne nalaziš sna, pa budan i umoran, pokušavaš je prevariti slušajući moje dijaloge sa njom. Ne krivim te, već te potpuno razumem, jer sam i ja činila isto. Onda, jedne u nizu dugih noći, probudila se u meni želja da upoznam tu noć, porazgovaram sa njom i zaljubila sam se u nju. Željno je iščekujem i radujem joj se. Ako se prepoznaješ u ovim redovima, milo mi je. Ako je drugačije, ne brini,u nekoj drugoj prilici, noć će ti se prikazati u svom punom sjaju i zavolećeš je. Veruj mi, ja sam počastvovana tvojim prisustvom. I, nadam se, da kada počneš da vodiš noćne razgovore, da ćeš bar neki deo njih želeti da podeliš samnom. Slobodno učestvuj u mojima, umešaj se, prekini me, ako misliš da pričam gluposti . Ako si od onih koji i dalje mrze ove sitne sate , na razne načine pokušavaju da ih prekrate, moram ti još nešto reći, ma koliko tužno zvučalo...Uvek, ali uvek, svesno ili ne, žrtva se zaljubi u svog dželata , opčini se njime, i počne se diviti njegovoj snazi i moći da vlada njome. Čudno, ali istinito. 
Dragi Čitaoče, još jednom ti hvala što si tu.
Ostani, a ako poželiš da odeš, ja ti od srca želim srećan put.
Čeka me još jedan običan dan , koji ima svoje ime i svoj broj . 
A ja čekam još jednu ,sasvim novu i neponovljivu noć .