Ja se probudih-tama sjaj zameni!

Čekam te

Ako me sretneš nekad, u nekom snu,
ako ti se učini da sam opet tu,
samo se nasmej i pruži mi ruku.

Ako me poznaš medju onima koji lete,
kroz nebeske plavetne doline.
Podji za mnom, ne plaši se.

Ponela sam neke reči nevažne,
suze,poraze i opraštaje.
Ostavila sam ti jedno obećanje,
da čekam te tamo gde sunca radja se.

Uspomene

Sećam se onih davnih dana,
svih onih reči i obećanja.
Sećam se purpurnih svitanja,
kad sam ga volela bez pitanja.
Sećam se nekih osmeha,
skrivenih u uglu njegovih usana,
onih dana kad je duvala beogradska košava.
Sećam se svih onih noći bez snova,
i tog čudnog osećaja bola,
na pomen njegovog imena.
Sećam se ,a drugo šta bih?
Ostali smo jedno kraj drugog sami,
svako u svojoj beskrajnoj tami.

Noć u tudjem gradu

Još jedna noć u tudjem gradu,
utišava svaku nadu,
da biće bolje u novom danu.

Čujem glasove, strane i nepoznate,
Udišem mirise jednom prijatne,
koji bude mi uspomene.


Ljudi se komešaju , liče mi na utvare,
negde u daljini učini mi se da neko osmehuje mi se,
shvatih da me ne poznaje.

Noć u tudjem gradu je bez snova,
prepuna mraka i čini mi se beskrajna.
Noć u tudjem gradu je samoća.

detalji iz mog zivota

Poželi me...Reči sa posvetom.

Poželi me, onda kad već kasno bude,
poželi me onda kad pojave ti se prve bore,
poželi me onda kad neko ti bude rekao da kasno je.


Poželi me onda kad budeš ostao sam,
poželi me onda kad budeš tražio spas,
od pogršnih ljudi kao danas ja.


Poželi me onda kad već budem tudja,
pozovi me samo, sa tobom išla bih svuda,
ma koliko čudili se, i dalje za tobom sam luda.


Rekoh ti davno, ovo sve je laž,
rekoh ti jednom i dalje verujem u nas.
I ako sa tobom čeka me još jedan pad.

Poželi me onda kad padnu kiše,
izgovori moje ime samo jednom i nikada više,
gde god bio ja ću da te čujem, doći ću još jednom da me odbiješ.

Kad bih znala

Kad bih znala noćas da si sam,
rekla bih ti da sama sam i ja,
i da nemam sna.

Kad bih znala da još ponekad misliš na nas,
kad bih samo znala da još nešto moje u srcu čuvaš,
kad bih samo znala da sve nije odneo zaborav.

Negde, nasmejan si, možda sad,
opijen i sretan ,u ovaj sitni sat,
čekaš novi dan.

Kad bih znala da postoji još nade,
pitala bih te pamtiš li one naše dane,
Tako lepe ,tako davne.

Kad bih znala da lutaš bez cilja,
našla bih te, jer lutam i ja,
kad bih znala da si onaj čovek kog sam jednom volela,
kad bih znala samo rekla bih ti da te nikad nisam prebolela.

Ljubavnici

Još ponekad čujem tvoj glas,

Sitnica ,neka, podseti me na nas,

Zapitam se gde li si ti sad?


U jednoj od onih zimskih noći,

Kad snovi ne dolaze na oči,

Postali smo ljubavnici.


Koračali smo...Tamo gde nas ne vide.

Govorili smo...Da  nas niko ne čuje.

Verovali smo...U nemoguće.


Oči često zatvorim, od rulje poželim da pobegnem,

u mraku uvek te sretnem,

krenem ka tebi, i ako znam da ne smem.

Reč i slika...Misao sa posvetom.

Daleko

Maglovito i hladno,

osećam miris kiše.

Mrtvo ponovo diše.


Oblačno i tiho,

čujem glas, a ne govori niko.

Približava se ono što zvali smo daleko.


Prozračno i neuhvatljivo,

nisam ni ovde ni tamo.

Sanjano ,postalo je stvarno.

Gužva

Jedno tiho veče mokro od kiše,
desilo se onda i nikada neće više.
Čudno, noćas mi je sve bliže i bliže.

Metež, žamor i smeh,
u jednom danu zarobili su me.
Davno, a noćas opet pojavili su se.

Nikoga nema ovde, osim mene,
Gužva je . Ona koju ljudske oči ne vide.
Jedna za drugom ,posećuju me uspomene.

Sudbina

Jednom smo mogli ,ali ipak nismo,

kad trebali smo da govorimo, mi smo počeli da ćutimo,

kad trebali smo da nadjemo sreću, mi smo počeli zlo da slutimo.


Jednom hoćeš,a nešto ti ne da,

duša stane, telo se batrga,

šta god činio ,srce samo po svome kuca.


Jednom se želelo, nije se ostvarilo,

Ti i ja ćemo reći da nam nije bilo sudjeno,

Oboje znaćemo da bilo nam nam je nuđeno.

Sadness...

Prošlo je

Prošle su godine,

Prošle su mržnje i osvete,

Prošle su noćne tuge uz jecaje,

Prošli su povraci i odlasci,

Prošli su stari nemiri,

Ostali smo sami, jadni napušteni.

Prošlo je ...Ostalo je sećanje,

Na reči u koje smo jednom verovali.

U iscekivanju Dijane...

Mom...

Biće to jutro obojeno suncem,

Bez magle i straha,

Biće to jutro novog radjanja.

Našom ulicom koračaću tiho,

Neće moj korak čuti niko,

Ni ti koliko god se trudio.

Biće to jutro prepuno mirisa,

Čudesnih zvukova,

Iz nekih dalekih svetova.

Ostaviću ti jedan osmeh,

Nekoliko reči i jedno obećanje,

Nikad me neće stići kajanje.

Biće to jutro koje ćeš dugo sanjati,

Uvek ćeš mu se u mislima vraćati,

Onda, kad počnem ti nedostajati.

Biće to dan u kom će neko plakati,

Neko će se krstati, neko samo čuditi,

A ti...Ti se nemoj na mene ljutiti.

Trenutak...

Momenti slatke dokolice...

Ponoc u mom domu...

Oaza mira u Beogradu...

Ti...

Osvanuli su oni dani,

Vedrih noći i toplih kiša,

Besanih noći i ranih svitanja.


Ponekad zapitam se sećaš li se tih dana?

Žutih jeseni i belih zima

Svih onih zajedničkih godina.


Dan svaki podari mi uspomenu neku,

Previše vrednu i neopisivo lepu,

Daje smisao mom besmislenom svetu,


Živim,a retko to primećujem,

Osećam prazninu, ništa me ne dotiče,

Trgnem se tek na pome tvog imena,


Osetim oštar bol u grudima,

Al' hrabro ćutim i trpim,

Jer gubitnici ne plaču pred ljudima...

Bele noći