Lagano nadvija se nadom mojom glavom,
Odavno zavladao je dušom,
Danom, mesecom i godinom,
Ponoć je, u mojoj kući je tama,
Snovi lebde izmedju zidova,
Požutelih pisama, teških reči i uspomena,
Pusta noć je, polako budim se,
Da ne probudim te , trudim se,
I u mraku gubim se,
Čujem, tišina mi šapće,
Osećam , boli sve jače,
Oko je suvo, a ipak plače,
Časovnik otkucava svoje,
Nisam ga pitala, ali mi reče,
Da vreme neumetno mi teče i teče,
Obuzima me , bez pitanja, mrak,
Osećam sve , samo ne i strah,
Zavodi me, opčinjava, oduzima mi dah,
Нема коментара:
Постави коментар