Uspavana lepotica
Dobro poznata bajka o carevoj kćeri Ružici,koju je proklela zla veštica odmah po rođenju da će se se u petnaestoj godini ubosti na vreteno i umreti. Kako to biva u bajkama , lepa princezu stiže kletva i pada u večni san. Jedino je poljubac mladića može vratiti u život. Posle mnogo peripetija, mladi kraljević dolazi, ljubi lepoticu i ona se budi ,venčavaju se i žive srećno do kraja svog života. E sad...Kako bismo ovu bajku mogli premestiti u naše vreme? Ružica može biti svaka devojka ,koja budna spava. Koja je sama ,usamljena, živi specifičnim načinom života dok je prava ljubav ne promeni. Svaka devojka ili mlada žena koja je posvećena svom poslu, samo je tamo budna i orna, a život prolazi pored nje. Poznajete takve žene sigurna sam. Onda, pojavi se neki princ ,poljubi je, i ona otvara oči za svet oko sebe, počinje da živi život sa njim. Ili , svaka samotnjakinja, koja uz knjigu ili televiziju provodi večeri, mašta o ljubavi, ali se ne trudi da izađe iz svog sveta i da je pronađe. Ona ne odlazi u klubove, kafiće, na rodjendane i zabave. Ona prosto nema gde da upozna svog princa. Onda tu malo sudbina umeša prste, pošalje ovoj sanjalici na vrata zgodnog poštara ili nju kod zgodnog doktora i eto, ona se budi. Bajka o uspavanoj lepotici je bajka o svakoj sanjalici, samotnjakinji ,osobi koja se ne snalazi u ovom svetu i ostaje sama. Naravno, u bajci vila ili čarolija čine svoje , dok u stvarnom životu to se ipak ne dešava tako, mada je moguće. Ako ste tip uspavane lepotice , savetujem vam da počnete same da se menjate i same da budete svoja dobra vila, jer pitanje je kada će sudbina umešati prste i da li će to uopšte učiniti. Snovi su lepi ,ali ne smeju zameniti stvarnost. A mogu postati stvarnost ,samo ako vi to iskreno želite i svojski zapnete. Prestanite da sanjate vašeg princa, nego ga pronađite i upoznajte. Bolje da vi to same činite, nego da čekate da to učini sudbina , jer pitanje da li će vam odgovarati izbor. Uspavana lepotica je možda imala sreće, mada ni to ne mogu garantovati, jer nastavak bajke ne postoji.
Mala sirena
Bajka koja vam je takođe poznata o najmaldjoj kćeri kralja okeana. Ona je bila njegova miljenica, imala je prelep glas i divno je pevala. Žudela je za životom na kopnu, i ako su je svi odgovarali od toga ,ona je stalno plivala ka njemu. Jednom je pomogla mladiću koji se davio, naravno zaljubila se u njega i od zle morske veštice je tražila da joj podari noge ,kako bi mogla živeti na kopnu. Veštica pristaje ,ali traži da joj zauzvrat da da svoj glas. Mala sirena prihvata ponudu , dobija noge ,odlazi na kopno. Međutim, bez glasa ne može osvojiti mladića, koji je princ i treba da se oženi. Očajna, želi se baciti u more, ali kako je dodirnula talase ,glas joj se vraća , ona ostaje smrtna , više nije sirena , već obična žena, ali udaje se za svog voljenog princa i živi sretno sa njim do kraja života....
Hmmm...Ova priču , verujem, imali ste prilike da vidite u stvarnom životu više puta. Devojka koja možda nije zadovoljna u svojoj koži. U svom gradu, u svojoj zemlji. Devojka koja zbog ljubavi odlazi daleko od svoje kuće. Ili menja veru. Devojka koja bez obzira na predrasude i kritike porodice i prijatelja za svog životnog saputnika bira čoveka druge rase ,naprimer. Ili žrtvuje svoje studije da bi se udala. Menja svoj život iz korena zarad zajedničkog života sa svojim princem. Hrabro, nema šta! Nekada fatalno može biti. Ali, život nam nekada nametne takve situacije. Ako bismo pošli od ove bajke, princ nije mogao postati biće mora. Ustvari, možda je i mogao , da je to zatražio od neke veštice kakvih ima u bajkama. Možda bi bolje bilo da je on zarad Male sirene postao besmrtan i ostao sa njom u vodenom carstvu da živi dugo i sretno, umesto da zajedno sa njom vlada nekom kraljevinom koju kad-tad mogu osvojiti neki varvari, njega ubiti,a nju zarobiti. Naravno, ovo je bajka i to se nikada neće dogoditi. U stvarnom životu, molim sve drage Male sirene da dobro razmisle pre nego što donesu odluku: da li je bolje i pametnije da se transformišu one ili da ipak to urade njihovi prinčevi? Neka dobro razmisle koliko dobijaju, a koliko gube. I neka uvek imaju na umu da se menjaju radi sebe,a ne radi drugog. I Mala sirena je od malena težila ka kopnu, pojava princa je bila samo okidač da zatraži pomoć zle veštice. I da se on nije pojavio, našla bi ona neki razlog da napusti svoju vrstu, verujte mi. Tako da, drage moje Male sirene, budite mudre i oprezne. Menjajte se zbog sebe, ne radi drugih. Ako već toliko zavolite da poželite da postanete neko drugi - želim vam svu sreću sveta , i poslušajte me, ostavite bar malo odškrinuta vrata za sobom, da ako ne daj Bože krene po zlu ,možete da se vratite.
Pepeljuga
Bajka koju smo čuli bezbroj puta u detinjstvu . Najpoznatija i najuticajnija , rekla bih. Maloj Pepeljugi umire majka, njen otac se ženi drugom ženom koja ima još dve kćeri. U novoj porodici nema mesta za malu Pepeljugu ne voli je maćeha, ne vole je sestre , ne voli je niko. Ona od miljenice postaje sluškinja. Na kraju upravo u nju zaljubljuje se princ, naravno i u ovoj priči čarolija igra bitnu ulogu, i ona postaje princeza , živi srećno do kraja svog života. Surova igra života morate priznati. Ne svojom krivicom, Pepeljuga postaje odbačena i nesrećna. I deluje kao da nema šanse da se situacija promeni u njenu korist. Sve dok naravno ne desi se čudo. U životu ovakvih slučajeva ima puno. Devojka koja je siromašna i to joj predstavlja teret. Devojka koja je ''ružno pače''. Sve druge devojke iz njenog okruženja su ispred nje. Srećne, zaljubljene. A onda, desi se čudo. Ružno pače se pretvori u najlepšeg labuda. Ali u životu nema vile koja budevu pretvara u kočiju. U životu, Pepeljuga će morati sama da se potrudi. Da skine kilograme, promeni frizuru, promeni sebe. Prosto, kao i u Uspavanoj lepotici moraće sama da bude dobra vila. I još nešto ,a tiče se siromaštva, a vrlo je poučno sa obzirom u kakvom vremenu živimo : novac ne garantuje sreću. Postoji izreka da je novac možda ne znači sreću,ali je lepše plakati u poršeu...Lepše nije , svakako je udobnije, ali plakanje je plakanje, ne može biti lepo. Tako da, drage moje Pepeljuge, prinčevi se ne zaljubljuju samo u bogate princeze. Ipak u nama mora živeti ''ono nešto'' što će navesti princa da nas voli i posle ponoći, kao što je ovaj princ u bajci ipak odlučio da potraži Pepeljugu i ako je magija trajala samo do ponoći. Život često ume biti nepravedan prema mnogima koji to i ne zaslužuju,ali prilike u životu se menjaju. Nijedna sreća, kao nijedna nesreća nije večna. Samo, moramo i mi načiniti neki korak. Za početak da imamo želju da se nešto promeni. Pepeljuga je želela da ode na bal,a šta bi bilo da nije? Da ju je bilo baš briga što se tamo negde pravi bal? Šta bi bilo da se prepustila svojoj zloj sudbini i pomislila ''šta će jedna sluškinja na balu, njoj je mesto u kuhinji?'' . Nikada ne bi upoznala princa, zaboravila cipelicu, i ponovo ga srela. Ostala bi zauvek tu gde je i bila. Ovako, bila je spremna na rizik, otišla je pod uslovom da sme ostati samo do ponoći, ali je ipak otišla. Kad načinite prvi korak, lako ćete drugi i treći, ali bez prvog ništa. Zato drage moje Pepeljuge,ako ima takvih ovde, verujte da sve što vam ne odgovara može da se promeni. Kolo sreće se okreće. Samo od vas zavisi kad će početi. Morate ga zavrteti. Nije lako, znam. Ali kada jednom to učinite sve ostalo je mačiji kašalj.
Lepotica i Zver
Eh...Ova bajka možda i nije poznata kao Pepeljuga i Uspavana lepotica, ali u realnom životu , u različitim oblicima je zastupljenija nego ostale. U bajci se radi o trgovcu koji je imao četiri kćeri . Krenuo je na put i pitao kćeri šta žele da im donese. Prve tri su tražile skupocene darove ,dok je najmlađa želela cvet. Kako je bila zima , trgovac nije mogao naći cvet, međutim nabasao je na baštu u kojoj je bilo cveća. Ubrao je jedan, ali tada se pojavljuje strašna zver ,kojoj pripada ta bašta ,zarobavlja trgovca. Zver je bila začarana od strane čarobnice zbog svoje oholosti. Trgovac moli strašnu zver da ga pusti da ode kćerima, on ga pušta uz uslov da mu pošalje jednu od njih kojom će se oženiti, jer tako bi čini bile skinute. Pogađate, trgovac odlazi kćerima , i najmladja odlučuje da ode kod strašne zveri kako bi njen otac bio slobodan. Ona odlazi, živi sa zverskim stvorenjem u začaranom dvorcu , upoznaje njegovu dobru stranu , i pored njegove ružne spoljašnosti. Otac joj oboleva odlazi ka njemu, zadržava se duže nego što sme , sanja svoju zver kako umire, vraća joj se i zatiče ga kako stvarno umire od tuge za njom. Ljubi ga, a on se pretvara u prelepog mladića. Naravno venčavaju se i ostaju srećni do kraja života.
Ova bajka može imati dva lica, dve pouke. Prva je da lepota nije presudna. I to je istina. Može nas osvojiti i ružan muškarac. Može imati ''ono nešto'' , prosto rečeno može imati harizmu, koju neki lepotan ne mora imati. Druga pouka je da ljubav može pretvoriti zlo u dobro. Da ljudi koje smatramo zverima mogu istinski voleti. Lepotica u ovom drugom slučaju može biti svaka žena koja ''reši'' da zavoli čoveka sa one strane zakona, posrnulu dušu i slično. A da li je ljubav toliko moćna da od jednog takvog može napraviti dobricu? Da li je izvesnije da će on postati kao ona ili ona kao on? U bajci ljubav pobedjuje i najgoru kletvu i usud. U životu vrlo retko. Nažalost, možemo nekoga voleti zaista puno, može i taj neko nas, ali ga teško možemo promeniti. Čak i u ovoj bajci, zver je želela da se promeni. Nije želela biti zver , želela je da bude čovek , naučila je lekciju da ne sme biti ohola. Ali ove savremene zveri retko istinski nauče lekciju. Njima odgovara da budu zveri, da se bore sa drugim zverima na ovaj ili onaj način, retko znaju sa običnim ljudima. I svaka lepotica koja reši da ih zavoli, unapred je osuđena da ceo život provede u nekom začaranom zamku sa kog čarolija nikad neće biti skinuta. Ona će uzalud pokušavati da ubedi svoju zver da se mane poroka bilo koje vrste i da se utopi medju običan svet. U većini slučajeva neće uspeti, jer zver neće to hteti. Jer zver to ne ume. Ostaće sama , neće pripadati ni tamo ni ovde. Tužno ,priznaćete. Posebno, ako lepotica pokušava zver otrgunuti od nekog poroka kao što je , ne daj Bože, droga ili alkohol. Trebaće joj godine i godine da bi to postigla, a neka mi veruje, da neće dok ''zver'' sama ne odluči da se otrgne od toga, ma koliko volela lepoticu. Tek kad se to desi, ljubav može pomoći da sve teče lakše , nego inače. A do tada...Poražavajuće zvuči znam, ali je nemoguće. Takođe , sve lepotice koje se zaljubljublju u zveri u pravom smislu te reči sa one strane zakona, neka budu svesne da se one moraju utopiti u njihov svet. Jer zveri vole svoj svet, sami su ga birali. Tačno je, i te zveri su ljudi koji mogu voleti . Ali, drage lepotice ,zapitajte se da li zaista želite voleti jednu zver , da li ste sigurne da nikada neće pokazati svoju zversku stranu? Nikada ne možete biti sigurne . Zato drage moje Lepotice, pre neo što budete poželele da velikodušno svojom ljubavlju i velikim srcem vratite nekoga na pravi put ili mirno zaspite pored neke zveri , pomislite koliko je to moguće. Zar nije lakše tu ljubav pokloniti nekome koga ne morate menjati? Zar nije lakše i lepše ''trošiti'' godine sa nekim ko je već na pravom putu ? I, zar nije lepše voleti nekoga ko nije zver , bez straha da će to ikada postati.
Нема коментара:
Постави коментар