Susret posle mnogo godina

 I onda kad naviknuh se na sivilo,

I onda kad zaboravih srce koje te se uželelo,

Ja videh te nasmejanog,

Vreme je stalo tu ispred nas,

Ceo život pretvorio se u jedan čas,

Čas, u kom si naspram mene nasmejan,

Dele nas godine, suze i prve bore,

Dele nas ljudi koji pored nas  danas stoje,

Veruju nam , kunu se u nas, od srca nas vole,

I nikad neću zaboraviti susret taj,

Na trenutak smo se vratili u davno izgubljeni raj,

Trenutak , kad stajao si naspram mene nasmejan.