Vetar

  Čujem vetar mi šapuće,

Onda, kad čekam svitanje,

Da i dalje ničijim zoveš se,


Previše  je prošlo da volim te,

Premalo da zaboravim te,

I danas setim te se,


Ne pamtim važne datume,obećanja i zakletve,

Pamtim nekoliko tvojih osmeha , reči i gestova,

Gde god da krenem, samo to bih sa sobom ponela,


Desi mi se da noću sanjam tvoj lik,

Nasmejan i blag , uliva u moju dušu mir,

Ma koliko verovao da bio si moj dečiji hir,


Noćas vetar mi šapuće,

Da negde si počeo da živiš snove svoje,

I da njima nema ničega što je bilo moje,