Svet

Jedno veče promiče lagano

Sakupljam ostatke minuloga dana,

Likova je mnogo, a ipak sam sama,


U daljini čujem, prepliću se zvuci,

Pred noć, svet ovaj kao da se budi,

A neki nemir obuzima mi grudi,


Govorim bez glasa, možda će me čuti,

Poveravam mu tajne, besove i misli,

Sve ono što ne može da vidi,


Onda, susrećem se sa njim,

Bez najave dolazi, hladan i tih,

Strah koji oduzima mi mir,


Vazduh je sve gušći

Nebo boje krvi,

Noć mi dušu priteže i mrvi,


U daljini i dalje prepliću se zvuci,

Smeju se živi, podsmehuju mrtvi,

Svetu koji od užasa vrvi